Autentični jugoslovenski Citroëni

Mnoge francuske kompanije, naročito automobilske, pokušavali su da pronađu mesto pod suncem na istoku Evrope u vreme blokovske podele sveta. Tako se i Citroën okušao u bivšoj Jugoslaviji koja je imala poseban položaj među socijalističkim zemljama.

Godine 1959. potpisan je sporazum između koparske firme Tomos i Citroëna o montaži automobila za jugoslovensko tržište. U Kopru, u fabrici koja će ulaskom Iskre u posao 1972. godine promeniti ime u Cimos, proizvodili su se 2CV (Spaček), ali i neke kopije ID-a i DS-a (pogotovo u break verziji za ambulante).

Modernizacijom game Citroëna proširena je ponuda "jugoslovenskih verzija" koje su bile slične francuskim. Tako je 1981. Cimos počeo proizvodnju specifičnog modela po imenu Dak, sličnog francuskom Citroën Acadiane. Jugosloveni su napravili svoju van verziju Dyane, a Citroën je čak otišao toliko daleko da je obećao otvaranje globalne mreže ovom modelu.

U cilju smanjenja troškova za uvozne komponente, Cimos Dak imao je ručno pravljenu karoseriju tovarnog dela. Pokazalo se da je Citroën potcenio svog jugoslovenskog partnera: Dak je bio bolji, praktičniji i tehnički moderniji od francuske verzije dostavne Dyane.

Uskoro je francuska centrala zabranila izvoz jugoslovenskom Daku što je automobil ograničilo na prostor tadašnje Jugoslavije. Citroën je uskoro otišao i korak dalje i jugoslavenskom partneru prestao da isporučuje rezervne delova za Dak.

I pored toga, Cimos je uspevao da do 1985. godine proizvodi Dak, čak i da konstruiše još jedan privredni model – pickup Geri (također na bazi Dyane). U periodu između 1981. i 1985. napravljeno je 2.200 primeraka Daka i 900 Gerija, autentičnih jugoslovenskih Citroëna.