Pola veka Fiata 128

Krajem '60-ih godina prošlog veka u Torinu su spremali naslednika Fiata 1100. Nije se radilo o običnoj smeni modela, već o mnogo složenijem zadatku – zadovoljenju enormno naraslih zahteva kupaca.

Evropski konkurenti izbacili su u to doba nekoliko "hitova" u segmentu ekonomičnih automobila, vozila koja nisu bila samo novija i tehnički unapređena nego i udobnija, prostranija, boljih performansi, modernog dizajna. Italijani su prihvatili izazov, bacili se na posao razvoja automobila koji će biti konkurentan i doneti novine na polju dizajna i tehničkih rešenja.

Kao baza za novi model poslužila su iskustva čuvenog Fiatovog dizajnera Dante Giacosea inkorporirana 1964. u prototip Autobianchi Primula – kompaktni automobil sa motorom zapremine 1100 kubika postavljen poprečno, sa prednjim pogonom i nezavisnim zadnjim ovjesom.

Konačno je 1969. javnosti otkriven Fiat 128 i to u tri karoserijske izvedbe: 4-vratna i 2-vratna limuzina, te 3-vratni caravan Familiare.

Međutim, nije odobrena hatchback verzija koja je kroz Autobianchi Primulu predstavljala ideju vodilju pri nastanku Fiata 128. Menadžment Fiata bojao se kako će italijanski kupci prihvatiti za to doba previše avangardnu verziju kombi-limuzine.

Zato su "fiatovci" licencu za hatchback prodali u Jugoslaviju gde će 1971. nastati Zastava 101, a nesuđeni odrezani rep "128-ce" dizajner Pio Manzu prilagodit će ugradnji u Fiat 127, još jedan čuveni automobil iz Torina.

No, ova epizoda nije zaustavila uspešan pohod Fiata 128, koji će biti izabran za "europski automobil 1970. godine". Dobre performanse, jednostavnost, udobnost, sigurnost, pouzdanost, bile su to vrline koje su znali ceniti članovi žirija, specijalizovani novinari iz sedam zemalja, ali i kupci širom sveta.

"Od svih Fiatovih modela, možda, čak i među svim automobilima koji su se kotrljali i još kotrljaju našom planetom, mislim da je Fiat 128 nudio najveću vrednost za novac", rekao je kasnije tvorac Dante Giacosa.

Najveći aduti "128-ce" – ekstremna jednostavnost konstrukcije, koncept "sve napred", poprečni smeštaj motora u nosu – postali su trend koji će usvojiti ostali proizvođači.

Stilistički je "osmica", dizajnirana u studiju Fiat Centro Style pod dirigentskom palicom Maria Boana, veoma podsećala na nešto ranije predstavljeni Fiat 124. Trovolumenska četvrtasta karoserija dužine 3,856 metara izgledala je prilično konvencionalno, ali svejedno nimalo monotono.

Fiat 128 nastao je u vreme niske cijene goriva što nije postavljalo prevelike zahteve u pogledu aerodinamike. Umesto toga, limitirajući faktor bila je italijanska fiskalna politika, rigorozna prema vozilima sa motorima veće zapremine.

To je nateralo Fiat da u 128 ugradi mali ali izuzetno živahni motor zapremine 1116 kubika, snage 55 "konja", sposoban da pruži efikasne performanse na nivou većih i udobnih automobila.

Doduše, neki kritičari smatraju da je postojao prevelik jaz između visokog nivoa tehničkih inovacija i konzervativnog dizajna. Cilj – konstrukcija automobila za najširi mogući broj korisnika – opravdao je sredstvo, tj. konvencionalan izgled. Možda previše jednostavan, ali prepoznatljiv stil koji je ponudio prostranost po najnižoj mogućoj ceni. 

Na sajmu u Ženevi 1971. godine predstavljen je Fiat 128 Rally, baziran na 2-vratnoj verziji. U odnosu na "original" zapremina motora povećana je na 1290 kubika, snaga na 67 "konja", a ostale modifikacije uključivale su poboljšani menjač, kočioni sistem sa servo-asistentom, šire gume prilagođene višim brzinama, akumulator većeg kapaciteta i alternator umesto "diname".

Isti događaj – sajam u Ženevi 1971. godine – iskorišten je i za promociju Fiata 128 Coupé, atraktivnog modela koji je s originalnim 128 delio ime i tehniku (doduše, malo pojačane motore). Fiat 128 Coupé bio je jedan od najlepših automobile svog vremena, sušta suprotnost konzervativnom dizajnu limuzine.

Prvi lagani redizajn Fiata 128 napravljen je 1972. godine sa samo jednom mehaničkom izmjenom – ugradnjom servo kočnica – dok je 1974. stigla verzija Fiat 128 Special koju su karakterizirali novi "gril" hladnjaka sa pravougaonim farovima, veći branici cijelom dužinom obloženi gumom, bočna lajsna...

Osim baznog, malo modificiranog 1,1 litarskog motora, Special je iz modela 128 Rally preuzeo 1,3 litarski motor, doziran na 60 KS.

Nakon što je proizvedeno 2,5 miliona "osmica", u maju 1976. predstavljen je "novi 128", koji će nešto kasnije (1980), pod imenom Zastava 128, upoznati i kupci u Jugoslaviji jer je izrađivan u Kragujevcu.

Osnovni kockasti oblik karoserije ostao je nepromijenjen, uz novu instrumemt tablu, kolo upravljača, prednja i zadnja svetla, plastične branike sa ugrađenim pokazivačima pravca. Ponuda motora nije menjana, a 3-vratna karavanska verzija preimenovana je u "Panoramu".

Produkcija Panorame zaustavljena je nakon predstavljanja Fiat Ritma u aprilu 1978. godine, a 4-vratna limuzina održala se u proizvodnji do 1985. Nakon toga su "128-ice" nastavili izrađivati Fiatovi pogoni u Argentini (do 1990. godine), ali i Crvena Zastava (do 2003. godine).

Osim u bivšoj Jugoslaviji, "osmica" je bila izuzetno popularna u Egiptu gde je od Zastavinih delova CKD-montažom nastao Nasr 128. Širom sveta napravljeno je skoro 4,5 miliona primeraka Fiata 128 i njegovih derivata, što ga čini jednim od najuspešnijih i najrevolucionarnijih modela u istoriji.

Izvor: Radio Sarajevo