Poslednji primerak legendarnog Trabanta, automobila proizvođenog u Istočnoj Nemačkoj, sišao je sa proizvodne trake 30. aprila 1991. godine.

Bio je to ljubičasti Trabant 1.1 Universal, modernizovana, karavanska verzija kultnog modela Trabanta 601, sa 4-taktnim, 4-cilindričnim motorom snage 41 KS, kakav se ugrađivao u Volkswagen Polo. Ovaj savremeni motor mu je omogućio pristojne performanse, uz potrošnju od 6 do 7 litara.

Trabant 601, koji ie proizvodne trake fabrike u gradu Cvikau sišao 30. aprila 1991, nosio je oznaku Trabant 1.1 i bio je rednog broja 3.096.099.

Tako je, pola godine nakon ujedinjenja Njemačke, jedan od poslednjih simbola DDR-a otišao u istoriju.

Proizvodnja Trabanta počela je 1958. Trabant P50 bio je jedan od najsavremenijih malih automobila na tržištu u trenutku početka proizvodnje, s unitarnom konstrukcijom, prednjim pogonom i velikim delovima karoserije napravljenim od duroplasta, naprednog plastičnog materijala rađenog od recikliranog otpada tekstilne industrije. Tako je, kako ističe autoportal.hr, nekoliko desetina godina pre svetske pomame za korišćenjem recikliranog materijala, Trabant predvodio nove trendove! Sa čeličnim nosećim okvirom i panelima od plastike, koje je bilo jednostavno zameniti, u vreme kada su drugi ugledniji automobili jako rđali, Trabant bio postojan.

Ime Trabant označava satelit, a odabrano je u počast ruskom Sputniku, lansiranom 1957. Bio je to prvi svetski auto s karoserijom od recikliranog materijala.

Najveća mu je mana bio tehnološki zastareli dvotaktni motor, ali su DKW/Audi i Saab koristiti taj koncept tokom šezdesetih, a Suzuki i tokom sedamdesetih. Nažalost, u državno kontrolisanoj ekonomiji nije bilo mesta za razvoj, pa je Trabant ostao gotovo neizmenjen više od 30 godina i od naprednog trendsetera pretvorio se u svojevrsno zastarelo ruglo.

Nakon inicijalnih modela P50 i 600, 1964. je predstavljen model 601, klasični Trabant kakvog pamtimo. Daleko od toga da su u fabrici namerno pustili da im automobil zastari, redovno su spremani nacrti za nove prototipove, ali su ih komunističke vlasti odbijale. Zaključak rukovodstva DDR-a je bio da je Trabant takav kakav je sasvim dovoljan za istočnonemački proleterijat.

Trabant se, međutim, nije našao na zapadnom tržištu, jer nije ispunjavao minimalne zahtevima zapadnih legislativa. Ali je zato u Istočnom bloku bio pravi hit. Liste čekanja bile su jako duge, čak i po 10 godina. Očekivani vek trajanja prosečnog primerka u DDR-u bio je čak 28 godina. Bilo je to moguće zbog inicijalno kvalitetne izrade, ali i jednostavnog održavanja.

Nekadašnja Jugoslavija, ipak, nije potpala pod ovaj trend. Premda je bio najjeftiniji automobil na tržištu, desetak odsto jeftiniji od Zastave 750, Trabant 601 nije bio naročito popularan ni tražen u SFRJ. Uvožene su manje količine.

Trabant je bio i simbol ujedinjenja Nemačke. Simbol pada komunizma i gvozdene zavese. Nepregledne kolone Trabanata počele su se pojavljivati na zapadnonemačkim putevima nakon pada Berlinskog zida, a u njima Istočni Nijemci u potrazi za boljim sutra “na Zapadu”. Istočni Nemci su “Trabije”, čim bi se domogli nekog polovnog zapadnog auta, prodavali za simbolične sume maraka, ili naprosto ostavljali na ulicama ili otpadima.

Trabant ima kultni status u Nemačkoj i među tjunerima Centralne Evrope. Neki modifikovani primerci se koriste za reli trke. Stariji modeli su postali popularni kod kolekcionara u Sjedinjenim Američkim Državama zbog niske cene i relaksiranja ograničenja na uvoz oldtajmera.

Trabi Safari deo je turističke ponude Berlina. Trabant je stalni deo postavke Muzeja DDR u nemačkoj prestonici.